Твоја права

Полицијска репресија је нешто што је сваки навијач доживео, видео или чуо. Претерана употреба силе од стране полиције, а понекад и изазивање инцидента на трибини није никаква реткост, а у последње време произвољно тумачење закона о спречавању насиља на спортским борилиштима дала је полицији овлашћења за која нису надлежни. Ову страницу посвећујемо онима који су били жртве полиције и надалеко познате тортуре према навијачима. Навијачи имају права као и сваки други појединац, та права побројаћемо на овој страни, као и овлашћења полиције да би свако од вас знао када су му угорожена права и када може да покрене поступак против таквог понашања.

Полиција

„Полиција је јавна служба која постоји због свих нас, и дужна је да нам у разним ситуацијама пружи неопходну заштиту, или помогне да остваримо неко своје право.“

Дужности полиције

Укратко, најзначајнији послови полиције су заштита јавног реда и мира, отклањање опасности свих врста, сузбијање криминала и откривање учинилаца кривичних дела. У дужој верзији, полиција је по закону задужена за:

- заштиту безбедности државе и спречавање делатности усмерених на подривање или рушење уставом утврђеног поретка -заштиту живота, лицне и имовинске сигурности грађана

-спречавање кривичних дела, и хапшење и привођење њихових починилаца судским органима -одржавање јавног реда и мира

-обезбеђивање јавних скупова -обезбеђивање одређених личности и објеката -безбедност саобраћаја

-Путовање > Аутомобили

-контролу кретања у граничном појасу и прелажења државне границе

-контролу кретања и боравка странаца

-питања набавке, држања и ношења оружја Безбедност

> Оружје
-контролу производње и промета експлозивних материја, запаљивих течности и гасова

-заштиту од пожара

-питања као што су држављанство, јединствени матични број грађана

-издавање јавних докумената (лична карта 18, возачка дозвола, путне исправе, потврде о пребивалишту и боравишту градана…).

Сусрет с полицајцем

Легитимисање градана једна је од редовних активности припадника полицијске службе. Ако ти се догоди да те патрола заустави и затражи ти лицну карту, покажи документа без противљења. Ако те полицајац на било који начин злоставља, запамти или запиши број службене значке коју носи на униформи, како би касније могао да захтеваш његово кажњавање.

- Ако је полицајац у цивилу, тражи да ти покаже службену легитимацију. Буди пристојан, али и одлучан у заштити својих права. – Ако жели да те приведе, обавезно тражи да ти саопшти разлог и немој ништа да изјављујеш пре него што се посаветујеш са адвокатом.

Полицајац има право…

да те легитимише

-да те претресе, у случају да сумња да се код тебе налазе средства, трагови или докази у вези са неким кривичним делом. Дрога и оружје су, на пример, ствари које не би требало да имаш у џепу

-да те приведе у станицу полиције: ако немаш лицну карту, па жели да провери твој идентитет, или ако сумња да си починио неки прекршај или кривично дело.

Полицајац нема право…

-да одбије да ти покаже службену легитимацију

-да те вређа, удара, понижава или угрожава на било који други начин.

Информативни разговор је један од начина да полиција дође до података у вези са прекршајем или кривичним делом које истражује. У зависности од тока и исхода разговора, лице које је на њега позвано биће у даљем поступку третирано као:

-осумњичени

-потенцијални сведок

-неко ко нема ништа с почињеним делом.

Информације прикупљене током информативног разговора не могу се користити као доказни материјал. Током информативног разговора, све што полицајац може да уради јесте да разговара с тобом. Физички или психички притисак, мучење и понижавајуће или нечовечно поступање представљају кривично дело изнуђивања исказа, кажњиво затвором од три месеца до петнаест година.

Осумњичен?

У том слуцају, полиција је обавезна да те одмах обавести о делу за које те терети, о разлозима због којих си осумњичен, али и о праву да узмеш браниоца, који ће присуствовати даљем саслушању. По закону, ниси дужан да одговараш на питања полиције док се не посаветујеш с адвокатом. С друге стране, све што изјавиш у његовом присуству може се користити као доказни материјал у судском поступку. Као осумњичени, имаш право на разговор са браниоцем и пре првог саслушања. За време истражног поступка, ваше сусрете полиција може да контролише посматрањем, али не и слушањем. . Ако против тебе буде подигнута оптужница, постајеш окривљен. Тада имаш право да слободно и без надзора комуницираш са браниоцем. По Законику о кривичном поступку, према окривљеном не смеју се употребити сила, претња, обмана, обећање, изнуривање, изнуда или друга слична средства да би се дошло до његове изјаве, признања или неког чињења које би се против њега могло употребити као доказ (члан 89, став 8 ). Задржавање осумњиченог лица може трајати најдуже 48 сати. По истеку тог рока, осумњиченом се одредује притвор, или бива пуштен на слободу.

Зашто бранилац? Пружице ти правну помоћ? Ако немаш стручно правничко образовање, готово је сигурно да нећеш остварити нека од својих права у поступку, што може довести до тога да, у случају да будеш осуђен, добијеш тежу казну од оне коју би добио да си имао браниоца. … и заштиту. Присуство браниоца заштитиће те од евентуалног злостављања и друге врсте недозвољеног притиска у полицији.

Лишење слободе

Полицији су при гоњењу осумњичених особа дата велика овлашцења. Како би права осумњиченог била заштићена, прописана су одређена правила која се увек морају поштовати – па и у ситуацији када изгледа јасно да је реч о правом и опасном криминалцу. Лице лишено слободе мора одмах бити обавештено, на свом језику или на језику који разуме, о разлозима лишења слободе и истовремено упознато да није дужно ништа да изјави, да има право да узме браниоца по избору, и да се о лишењу слободе обавесте његови најближи. Ако си лишен слободе без одлуке суда, мораш одмах бити спроведен надлежном истражном судији. Уколико је због неотклоњивих сметњи спроводење трајало дуже од осам сати, полиција је обавезна да о разлозима прекораћења рока обавести истражног судију. Истражни судија је дужан да ти одмах саопшти да можеш узети браниоца и да ти омогући да га у његовом присуству позовеш. Ако га немаш, понудиће ти неког са списка службених адоката.

У притвору

Притвор може одредити једино надлежни суд, и то само у законом одређеним случајевима – на пример, ако је то једини начин да се онемогући понављање или довршавање кривичног дела, вршење утицаја на сведоке или уништавање доказа. Притвор може трајати најдуже две године од подизања оптужнице; ако за то време не буде изречена првостепена пресуда, оптужени ће бити пуштен на слободу. У случају жалбе на прво-степену пресуду, притвор може трајати још годину дана, односно додатну годину по доношењу одлуке жалбеног суда о укидању пресуде првостепеног суда. Лице које је без основа лишено слободе има право на накнаду штете од државе.