Време садашње

Шта рећи за тренутно стање српске навијачке сцене, сем да је у великој кризи. Некада давно на овим просторима колико толико постојало је фер плеј и оружије у тучама се ретко користило (отприлике 1990 пред утакмицу Партизан-Сарајево) избодена су два Гробара (велику пажњу међу навијачима је то привукло, а тај догађај се по многима сматра почетком коришћења ножева на овим просторима) и то је тада веома јако одјекнуло у читавој држави која је бројала преко 20 милиона становника. Ако којим случајем осврнемо на задњих 10ак година и стање на српској навијачкој сцени долазимо до катастрофалних података а то је да имамо 10 мртвих навијача у протеклих 10 година. Наша сцена је далеко мања а и слабија од оне из СФРЈ и то највише чуди.

Иако је српска сцена најјача од свих у окружењу опет толика агресивност и непоштовање противника никоме нису јасни. Центар свих збивања је у Београду, граду који је некада имао и по 7-8 прволигаша. У главном граду се налазе и клубови Ц.Звезда и Партизан за које навија сигурно преко 95% популације, самим тим њихове навијачке групе су најбројније. Исто тако 90% навијачких инцидената се дешава у Београду, а Београд је увек био центар Балкана по свим питањима па и навијачким. Може се реци да је београдска навијачка сцена унутар српске сцене, јер иако остали београдски клубови не броје више од око 500 навијача (на дербијима) те групе нису нимало наивне. Примера ради после једне утакмице Бежанија-Чукарички (оба клуба су из Београда) после утакмице у градском превозу долази до туче где је ножем убијен један навијач. Ово за Београд не би било толико чудно (јер бодења има и кад нису утакмице и скоро да се повреде од ножева више и не спомињу) да навијачи Бежаније не постоје као група а навијачи Чукаричког не броје више од 30 људи. Полиција је ту и тамо хапсила навијаче одговорне за убиства али су се ти процеси развлачили па се на пресуде чекало и по 5 и више година. Неколико људи је осуђено(на 8,10,15 година) а највише до сада за навијачко убиство добио је навијач Рада који је осуђен ове године и добио је 30 година (за убиство навијача Вождовца 2005). Толику казну је добио због тренутне кампање државних органа против навијача. Исто као што је и навијач Звезде Урош Мишић добио 10 година а све због одлуке државног врха да се уништи навијачки покрет.

Жеља моћника да униште навијаче је очигледна и разумљива јер су те исте навијаче годинама користили у кампањи против Слободана Милошевића, кад год су требали да се изазову неки сукоби са полицијом, да се демонстрира увек су користили навијаче и тада су им они били ослободиоци и јунаци. Данас када је режим све само не демократски и када нас пљачкају већ 8 година (када су званично „демоктраске“ странке дошле на власт) једино од чега им прети опасност су навијачи. Све остале су ућуткали једино слободни навијачки некорумпирани дух не могу да сломе и гледају да уништавањем навијачког покрета себи обезбеде мирну бесконачну владавину. У том циљу се на једној антисрпској телевизији покреће емисија Инсајдер која се бави везом навијача и мафије и покушавају да јавности прикажу слику како су навијачи јачи и од државе како им нико ништа не сме и како је њихова акција и ригорозне казне у складу са демократским опредељењем грађана. У ствари праве лажну слику о навијачима и у очима јавности (бар оног дела који не верује слепо мас медијима) испадају још веће будале.Само проблем је што је већина већ хипнотисана сервирањем лажи преко медија и повероваће у све што чују на тв-у или прочитају у новинама.

Што се тиче емисије Инсајдер и све ове хајке на навијаче то је све почело од смрти Бриса Татона. То је био почетак краја српске навјачке сцене. Људи преко не знају да је пре убиства исто било јако тешко бити навијач у Србији пошто су политичари донели јако ригорозне законе који одбијају људе да долазе на утакмице иако су они причали како ће се тиме напунити стадиони. После смрти Татона хапсе се навијачи Партизана који су учестовавли у сукобу, а држава најјављује борбу против хулигана ( по ко зна који пут) само што сад почињу да се користе свим могућим средсвима. Навијаче овде у Србији и све нормалне људи боли то што државу баш брига за 10 српских живота који су до тог тренутка угашени у навијачким сукобима а сву могућу пажњу посвећује смрти Татона. Навијачи овде стичу утисак да је смрт једног странца много важнија од смрти 10 сопствених грађана.


Бранкица, тужилац и судија
Кулминација целе кампање против навијача је емитовање емсиије Инсајдер (може се погледати на јутубе) после чега следе нова хапшења и прогони навијача. Пошто је крај првенства једино је Партизан играо европске утакмице у кошарци и фудбалу, само су се Гробари огласили и кроз песму вређали новинарку Бранкицу Станковић, аутора емисије. Одмах после тога полиција прво хапси људе који су претили преко фејсбука и одређује им притвор и до 30 дана. Затим се хапси 8 људи који су на европској утакмици Партизан-Шахтјор наводно претили кроз песму новинарки (певало је 2000 људи а они као хапсе 8 и то битније људе) и одређује им се исто притвор и до 30 дана. Иако нису осуђени на све те навијаче се покреће невиђена медијска кампања као да су најгори криминалци. Свако је невин док се не докаже супротно – тако би требало у нормалним државама да буде. Али овде је праволо да ти униште живот, породицу, да идеш у затвор па после и да си невин нико не може да ти врати оно што су ти уништили и одузели. У таквој ситуацији неки Гробари одлазе у бекство и за њима се расписује потерница. Да ствар буде још луђа градоначелник Београда изјављује да уколико кошаркашки клубови Партизан и Звезда не спрече вређања на утакмицама својих навијача забраниће им да играју кошарку у београдској хали Пионир (власништво града). Исто тако врши се притисак и на спонзоре (којих готово и да нема) да дају изјаве у медијима уколико се настави вређање на утакмицама раскинуће уговоре са клубовима. Наравно ради се све о државнм фирмама на које политичари имају превелик утицај док стране фирме вероватно баш брига да раскидају уговор због навијања које је саставни део сваке утакмице у свакој земљи на свету (само не у Србији).

У држави где је све корумпирано од самог врха, где су политичари марионете појединих финансијких моћника и где се разноразни криминалци слободно шетају и нико им ништа не може, навијачи су главни проблем. У ситуацији када нам се одузима Косово и Метохија и ускоро спрема план да се Војводина (северни део Србије) издвоји, власт нема са чиме да скреће пажњу и незадовољство народа па онда измишља како су навијачи главни кривци. Где сваким даном имамо све више не запоследних где је реално просечна плата 250 евра, они се баве навијачима, уместо да гледају како да омогуће свом народу бољи живот.

Једна чињеница се заборавља у свему овоме а то је да је наводно борба државе да се искорене хулигани и криминалци из навијачких група разлог да би нам стадиони били пуни. Е ту су се мало зајебали, нама су стадиони празни већ 20 година и то све због намештања утакмица, лошег квалитета саме игре, ужасних стадиона… Значи и пре свих ових идиотских закона нама су стадиони били празни и оно мало људи што је долазило су били они који су стајали у навијачким коповима. Исто тако је и сада па не чуди када на некој првенственој утакмици Ц.Звезде има 5000 људи у копу на северној трибини и 400 на остатку стадиона.


Дигни свој глас
У тренуцима када због одређеног повика са трибина идеш 30 дана у затвор за следећи пример нико не одгвоара. Ради се о извлачењу за полуфинале купа Србије. Четири екипе Партизан,Звезда,ОФК Београд и Војводина. Извлаче куглице из бубња и гле чуда прва која је извучена „не може“ да се отвори. Пошто нису могли да је отворе враћају је назад у бубањ и поново извлаче?!?!?! Зар то није криминал и мафија против које држава треба да се бори? Нико за ово не одговара по њима је ово све регуларно… Али зато је њима ипак лакше да сву снагу усмере на борбу притив навијача јер иза њих нико не стоји, њих води љубав и идеали а политичаре новац и интерес.